Ratari iz Gakova u somborskoj opštini ostaće ove godine bez državnog poljoprivrednog zemljišta koje su dosad mogli da zakupljuju, jer su gotovo sve njive u ovom selu podeljene stočarima, po pravu prečeg zakupa. Kako tvrde, komisija za dodelu državnog zemljišta u Somboru njive je delila pod uticajem partijskih i lokalnih moćnika, pa su gakovačke parcele date problematičnim firmama koje imaju farme u ovom selu. Takođe, dodeljene su i stočarima iz drugih katastarskih opština iako je u tim mestima bilo dovoljno zemljišta za zakup i nije bilo potrebe da se farmerima daju oranice i u Gakovu.
Među novim zakupcima državnog zemljišta u Gakovu našli su se i Farma Gakovo, u kojoj je zimus nađena laboratorija marihuane, kao i preduzeće LTM Animal Trade, koje deli vlasništvo sa Farmom Gakovo. Tim firmama pripalo je oko 900 hektara državnih njiva u ovom selu.
Govedarskoj Farmi Gakovo, koja je nekada pripadala poljoprivrednom kombinatu Graničar, a na kojoj je u januaru ove godine u zajedničkoj akciji PU Sombor i žandarmerije otkrivena laboratorija marihuane, dato je pravo zakupa 396,57 državnih hektara, iako, prema saznanjima VOICE-a, u tom trenutku nije imala dovoljno grla stoke na osnovu kojih bi mogla dobiti toliko oranica, pa je dovozila telad s druge farme, a vraćala ih je po izlasku inspekcije. „Farma Gakovo“ u vlasništvu Perice Jovanovića iz Kraljeva najveći je zakupac gakovačkih oranica među stočarima koji u ovom selu imaju gazdinstva i preduzeća.
U zakup 503,97 hektara u Gakovu ušlo je preduzeće LTM Animal Trade, koje ima farmu svinja. Sedište ove firme je u Zmajevu, a kako je VOICE već pisao, njen većinski vlasnik je Tomislav Višnjić, advokat iz Beograda i branilac optuženih za ratne zločine na Kosovu pred Haškim tribunalom. Vlasništvo u udelu od 45 odsto u ovoj firmi ima Ljiljana Kuzmanov iz Zmajeva. Ukupno će LTM Animal Trade u zakupu imati 573,57 hektara, a 69,60 hektara dobio je u katastarskoj opštini Sombor II, koja je, kao i Gakovo, ostala bez državnih njiva za ratare.
Najviše je, prema podacima iz Godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Sombora za 2018. godinu, pripalo preduzeću Vlaškalić DOO, u vlasništvu Miodraga Vlaškalića, stočara iz Sivca. On će u Gakovu u arendu dobiti 970,85 hektara državnih njiva iako njegova farma svinja u Milčiću nije u ovoj katastarskoj opštini već se nalazi između Svetozara Miletića i Sombora i bliža je Čonoplji i Aleksi Šantiću, u kojima je bilo dovoljno njiva za zakup.
Inače, Vlaškalić je, prema podacima gradske uprave, ove godine najveći zakupac državnih hektara na području Sombora, kada je o stočarima reč. Ukupno je za izdavanje zemlje stočarima u somborskim atarima predviđeno 8.820,94 hektara, a sivački biznismen uzeće ot toga 2.051,02 hektara. Prema saznanjima VOICE-a Vlaškalić na par farmi ima oko 1.500 krmača, na tri mesta ima tovilišta, a u poslednjih par godina ubrzano razvija taj posao.
Paori: Komisija za izadavanje zemljišta korumpirana
U Gakovu, prema podacima somborskog odeljenja za poljoprivredu, ima 2.939,10 hektara državnih njiva, a uz voćnjake, vrtove, vinograde i livade obradivo je 4.003,11 hektara. Od toga, ratarima ove godine za licitiranje će ostati manje od 500 hektara. Ali mahom su to pašnjaci i jako male parcele, tako da ratari na njima ne mogu da zasnuju proizvodnju.
– Čak 1.800 hektara zemlje u Gakovu dato je onima koji nisu iz ovog sela. Državno zemljište na području Sombora davano je u zakup van svake logike, na štetu poljoprivrednika koji se bave ratarskom proizvodnjom u Gakovu. Slično je i u katastarskoj opštini Sombor II, koja je takođe ostala bez njiva koje će ići na licitaciju za ratare. Umesto da su iz svake katastarske opštine procentualno uzeli broj hektara, očigledno je somborska komisija za zemljište nastojala da ostavi više slobodnih njiva za zakup u drugim mestima, poput Čonoplje, Alekse Šantića i Stanišića. Iz tih sela su, naime, pojedinci koji imaju jak uticaj na članove komisije za izdavanje zemljišta. Njima je u interesu da u svojim mestima imaju što više zemljišta na raspolaganju i da se na ovaj način domognu većeg broja hektara po ceni nižoj od tržišne – kaže za VOICE poljoprivrednik iz Gakova Danilo Krička.
Prosečna cena zakupa u Somboru 175,5 evra
Pravo prečeg zakupa omogućuje stočarima da dobiju zemljište jeftinije nego što je na tržištu. Zakupnina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini po pravu prečeg zakupa po osnovu stočnog fonda je prosečno postignuta cena zakupa po hektaru, s tim što ne može biti veća od prosečne cene zakupa po hektaru na teritoriji Republike Srbije u poslednje tri godine. Cena zakupa državnih njiva na području Sombora, po godišnjem programu iz 2017. godine u prvom i drugom krugu licitacije bila je u proseku 175,56 evra po hektaru. Reč je o drugoj klasi zemljišta koja preovladava u somborskim atarima.
Prema njegovim rečima, ovim su poljoprivredna gazdinstva koja se bave ratarstvom u Gakovu dovedena u problem u kakvom nisu poljoprivrednici u ostalim somborskim selima.
– Stočari iz katastarskih opština Stanišić, Čonoplja i Aleksa Šantić dobili su po pravu prečeg zemlju u Gakovu i K.O. Sombor II, iako Stanišić ima 1.800 hektara obradivih oranica, Čonoplja 2.200, a Aleksa Šantić 2.100 hektara. Komisija za izradu godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta je svesno oštetila grad Sombor i selo Gakovo, to jest poljoprivrednike čija je egzistencija time dovedena u pitanje. Članovi te komisije su korumpirani, a sve se odigravalo pod palicom vladajuće partije u Somboru. U našem selu bilo je 2.300 hektara obradivih površina, a sada nemamo gotovo ništa – kaže Krička.
Grad Sombor: Sve po zakonu i kriterijumu – da se stočari ne pomeraju
U Odeljenju za poljoprivredu Grada Sombora kažu pak da je cela procedura oko izdavanja državnih njiva sprovedena po zakonu i da paori u Gakovu i KO Sombor II nisu ostali bez mogućnosti da učestvuju na licitaciji.
– Niko nije ostao bez zemlje. Poljoprivrednici nisu uključili livade i pašnjake, a pod obradivim poljopivrednim zemljištem smatra se i to, što znači da je više hektara ostalo za licitaciju – kaže za VOICE načelnik Odeljenja za poljoprivredu i ruralni razvoj Vladimir Katanić.
On navodi da po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu pravo prvenstva zakupa državnih njiva imaju pravna lica koja se obraćaju Ministarstvu poljoprivrede po raspisanom konkursu i od ukupne površine državnog poljoprivrednog zemljišta grada ili opštine, njima pripada 30 odsto. Prioritet su i stočari koji ostvaruju pravo prečeg zakupa po uslovnom grlu životinja i poljoprivrednici, odnosno firme koje imaju izgrađenu infrastrukturu. Što preostane, ide za licitaciju.
– Kao i svake godine, kao i sve opštine, raspisujemo u šestom mesecu javni poziv za prijavu onih koji ostvaruju pravo prečeg zakupa, a to su stočari, vlasnici njiva na kojima je infarstruktura i oni koji imaju pravo prvenstva dugoročnog zakupa. Mi prvi smo filter, pregledamo dokumentaciju i šaljemo ministarstvu. Potom, u skladu sa usvojenim pravilnikom, odnosno koeficijentima po vrsti životinja svakom stočaru se opredeljuje površina. Komisija za izradu programa za izdavanje zemljišta vodi računa o tome da je to pravo prečeg zakupa i da niko ne bude oštećen – kaže Katanić.
Ministar: Izmene zakona smanjiće jaz između stočara i ratara
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović u poslednjih par meseci u više navrata je izjavljivao da će Zakon o poljoprivrednim zemljištu opet biti izmenjen. U radnoj grupi koju formira ministarstvo biće predstavnici svih relevantnih udruženja proizvođača sa područje cele Srbije, i onih koji se bave ratarstvom i onih koji se bave stočarstvom, kazao je on.
–Razvoj stočarstva je naravno važan za poljoprivredu i dobro je bilo pravo prečeg zakupa koje su stočari dobili, međutim, ono nam se negde od 2010. godine izvitoperilo. Imali smo zloupotreba sa poljoprivrednim zemljištem, naročito u sektoru svinjarstva i živinarstva. Bilo je mnogo podzakupa, koji po zakonu nije dozvoljen, ali o tome se malo govori – izjavio je ranije Nedimović i dodao da će biti ograničene površine zemljišta koje na ovaj način može da se dobije u zakup.
Međutim, on nije mogao da nam odgovori na pitanje zbog čega su državne oranice u Gakovu i K.O. Sombor II date stočarima iz drugih katastarskih opština kada je i u njihovim selima bilo dovoljno njiva za zakup. Zašto su, recimo, firmi Vlaškalić D.O.O. pripale njive u Gakovu, iako je ta farma najbliža Čonoplji?
– Nisam član komisije, ali komisiju je imenovala skupština i mislim da su u potpunosti radili po zakonu. Poznaju teren. Ne mogu vam odgovoriti čime su se inženjeri poljoprivrede koji su članovi komisije rukovodili. Ne mogu taj momenat u potpunosti da objasnim. Ali, šire gledano, raspodela je sigurno bila u skladu sa odredbama zakona. I tu nema kolizije. Komisija je zauzela stav da se zemljište daje u zakup onako kako je davano u ranijim godinama, da ne pomeramo tog stočara sa zemljišta koje je koristio u prethodnoj godini. Takođe, da se daje zemljište u blizini farmi koje imaju da ne bi pravili kilometražu – kaže Katanić dodajući da ima puno razumevanje za ratare, ali da poljoprivrednici moraju da shvate da je obradivo zemljište i livada i pašnjak i da ne mogu dobiti svi njivu prve i druge klase.
Kriterijumi ipak drugačiji
Iako u Odeljenju za poljoprivredu Grada Sombora tvrde da se komisija pri izdavanju zemljišta vodila time da njive dobiju stočari koji su i lane bili na tim parcelama da se ne bi pomerali, u slučaju Gakova nije tako. Uvidom u Godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Sombora za 2017. godinu, pokazuje se da lane „Farma Gakovo“ i firma LTM Animal Tared gakovačke njive uopšte nisu imale u zakupu.
Vlaškalić DOO iznajmljivao je gakovačke njive i prošle godine, ali sada ga sleduju znatno veće površine. Ukupno je u 2017. u arendu uzeo 1.560,40 hektara, od čega u Gakovu 436 hektara, a ove godine u tom selu ima na raspolaganju oko 970 hektara.
Za ratare će biti još manje hektara
Vladimir Katanić objašnjava da se tu meša i Zakon o restituciji. Proces vraćanja poljoprivrednog zemljišta naslednicima je ubrzan i upravo je Somboru stiglo oko 50 rešenja Agencije za restituciju. Navodi da se oko 280 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta prevodi u pravo svojine, te da je 220 hektara zbog toga umanjeno stočarima.
Katanić kaže da oko 7.000 hektara na području Sombora treba da bude vraćeno u postupku restitucije, tako da će ratari ubuduće imati još manje njiva za zakup.
– U svakom slučaju, formalno-pravno, ratari nemaju osnova da se žale na postupak koji sada sprovodimo. Naš godišnji program sad je u fazi validacije odluka za stočare i kada to bude završeno šaljemo im te odluke, tražimo od njih da uplate zakup, pravimo ugovor i kada ministarstvo sve odobri i ugovori budu potpisani, znaćemo tačno šta je ostalo za licitaciju – kaže Katanić.
Ove godine se na spisku zakupaca u Gakovu po pravu prečeg, pored ove tri firme, našlo i 17 stočara koji 2017. u ovom ataru nisu iznajmljivali njive, što dovodi u pitanje kriterijume po kojima je komisija u 2018. davala zemlju po tom pravu, odnosno tvrdnju Odeljenja za poljoprivredu da se gledalo da se iste oranice istim farmerima daju i ove godine.
Ukupno se na teritoriji Sombora u odnosu na 2017, kada je za stočare bilo opredeljeno 5.516,36 hektara, u 2018. povećao broj hektara za oko 3.300. To znači da se uvećao broj uslovnih grla, da su se pojavili novi farmeri, koji su njive mogli da dobiju u bilo kojoj katastarskoj opštini, a ne većinom u Gakovu ili Somboru II.
Slađana Gluščević (VOICE)
Foto: VOICE
